Kako su zli dedaci razbucali pokret Saše Jankovića


Bauk otpora i nezadovoljstva autoritarnim režimom braće Vučić i naprednih radikala širi se Srbijom. U Nišu Udruženi pokret slobodnih stanara protestuje već mesecima, tu je Lokalni front iz Kraljeva, Inicijativa „Ne davimo Beograd“, čak su se i poslovično nezainteresovani i apolitični studenti digli i iskazali nezadovoljstvo stanjem u Srbiji. Duhoviti, drčni i hrabri mladi ljudi odlučili su da iskažu nezadovoljstvo perspektivama koje im Srbija braće Dalton pruža. U javnim nastupima učesnika protesta videlo se da oni odlično percipiraju stanje u Srbiji, ali i globalne trendove naročito kada je u pitanju borba protiv partija u službi korporacija i klijentelizma u politici. Grupe radnika, izdani i ostavljeni od strane prorežimskih sindikata i njihovih korumpiranih vođa da goli i bosi umru od gladi, počeli su da protestuju širom Srbije. Na koncu, čak je i Ljubiša Preletačević Beli kao originalna grupa građana protiv režima ostvario zavidan rezultat na nedavno okončanim izborima. Tu je i veliki broj sjajnih i izuzetno talentovanih pojedinaca i pojedinki koji se na sebi osobene načine bore protiv režima.

A onda se grupa slobodnih građana, disidenata (i doušnika) iz Titovog doba, izgužvanih lica zatvorila u neku šupu i, tako gužvajući se međusobno, izglasali sami sebe za onu novu snagu i energiju koja će spasiti Srbiji iz propasti i od zlih sila koje predvodi Skeletor, ovaj, Mali Alek. Penzosi i oni koji se tako osećaju, verovatno pridajući sebi na važnosti, našli su se na tajnoj lokaciji da se malo igraju ’68. godine. Potreba da se ponovo osećaju relevantnim, kao onda kada su sa samo vrha, da ne kažem sa samog Tita, vlasti dobili priznanje da su u pravu, bila je veoma snažna. A sećanje na erekciju toga doba još živo u mišićima dobro skrivenim i smežuranim u preponama. Bože me sačuvaj, ali tu su falili samo još Vuk Drašković i Mihiz da ova lutkomendija bude potpuna (Kontam da bi Kosta Čavoški i Nikola Milošević svakako izbegli ovaj, za njih previše proevropski, kružok).

Umesto da na čelu pokreta Saše Jankovića vidimo nove ljude, nova lica, one studente sa demonstracija ili ljude iz Lokalnog fronta koji znaju kako da se izađe na kraj kako sa tehničkim tako i sa problemima druge prirode na terenu, Nišlije, Beograđane iz Inicijative, Belovernike… dobili smo ljude koji su do sada menjali partije češće nego gaće i koji više od četiri decenije ne mogu da promene vladajući sistem u Srbiji. Albert Ajnštajn je rekao da je ludilo kada stalno ponavljaš istu stvar i očekuješ drugačiji rezultat. E, to je ono stanje svesti ljudi iz šupe koje je okupio Saša Janković da menjaju Srbiji. Oni decenijama stalno na isti način pokušavaju da promene sistem i uprkos neuspesima oni nastavljaju istu priču. Istovremeno oni ne dopuštaju nikome drugome da pokuša, čvrsto se drže svojih pozicija i onemogućavaju svaku drugu inicijativu (koja nije njihova ili pod njihovim patronatom). Istovremeno ova grupa ljudi je selektivno neuspešna. Neuspešni su kada je potrebno postići nešto za opšte dobro. Kada su u pitanju njihove mlohave guze oni su veoma sposobni da ih posade na meke i udobne funkcije i pozicije. Pazite se! Sada su ponovo spremni da menjaju sistem.

Uključivanjem lokalnih grupa građana i inicijativa u rad svog pokreta Saša Janković bi proširio bazu glasova koja je neophodna ako želi da pobedi na izborima. Širom Srbije postoje prirodni saveznici Jankovićevog pokreta. Sa njima bi Saša konačno iskoračio iz mitskog Kruga dvojke, pridobio ljude širom Srbije koji znaju lokalne potrebe i probleme, ljude koji znaju i imaju iskustva u borbi protiv režima, ljude koji su svesni modernih trendova i novih načina u borbi protiv autoritativnih režima. Saša Janković je mogao da dobije ljude 21. veka koji znaju da se snalaze u tom veku. Bilo da je u pitanju cepanje naprednjačkih plakata, organizovanje protesta, reagovanje u slučaju hapšenja, pravna pomoć, preko upotrebe modernih tehnoloških sokoćala u političkim kampanjama, pa sve do kontakta sa novim biračima, „indigo deci“ i ostalima koji već nekoliko godina imaju pravo glasa.

Saša je , na žalost svih nas koji sanjamo normalnu i lepu Srbiju, previše pao pod uticaj „zlih dedaka“ koji možda i nisu razbucali proslavu godišnjice braka kod Balaševićevog druga Jevrema, ali su, na sebi svojstven način, uništili lepu ideju i sve potencijale koje je pokret Saše Jankovića mogao da ima. Ovde se opet pokazala kao tačno ono da su zli dedaci nesposobni za druge, ali su veoma sposobni za sebe i odbranu svojih pozicija.

Najbolji i najnoviji primer njihove nesposobnosti da urade bilo šta osim da se međusobno dive jedni drugima, tapšu po ramenima i hvale svoju pamet i inteligenciju jeste registracija imena samog pokreta. Čiji naziv, btw, i samim osnivačima nije jasan jer ga neki vikaju Slobodni građani Srbije, a neki Slobodni građani i građanke Srbije. Ma koliko zvučao kao pleonazam jer svojstvo građanina i jeste sloboda i to je onaj kvalitet koji ga i razlikuje od podanika zli dedaci nisu uspeli čak ni njega da registruju jer, eto, neko je drugi već registrovao pokret sa istim nazivom. Ovakva blamaža svakako ne bi mogla da se desi ljudima iz Lokalnog fronta ili iz Inicijative „Ne davimo Beograd“ jer oni znaju znanje dok zli dedaci, sa druge strane, znaju sve osim znanja.

Dan pre osnivanja svog pokreta Saša Janković je u intervjuu rekao koji je njegov plan za rušenje i demontiranje zločinačkog režima braće Vučić. Rekao je Saša da će se Vučićev režim srušiti „sam od sebe“ za tri godine. Znači zli dedaci i ne planiraju bilo šta da rade, već samo da sede i da budu inteligentni, pošteni, moralni, akademici, intelektualci i da čekaju da se režim sruši sam od sebe. Koliko smo mi, tokom devedesetih, samo bili glupi. Trebalo je prošlom diktatoru samo dati rok od tri godine da se uruši sam od sebe i onda krenuti put evropskih integracija. Džabe Đinćiću sve one diplome i doktorati kada se on stalno cimao oko nekih demonstracija, obuka u radu biračkih odbora, trulih koalicija i sličnih nebuloza kada je bilo dovoljno čekati da se Milošević sruši sam od sebe. Negde u dubokoj starosti 2045. jamačno.

Iskreno verujem da je Saša Janković inteligentna, dobronamerna i iskrena osoba koja stvarno želi ono što svi mi želimo. A to je normalna Srbija, Srbija kao deo Evrope i civilizovanog sveta. Srbija u kojoj se razlike među nama cene jer nas dopunjuju i pomažu nam da što bolje izgradimo naše društvo, a stranci toplo dočekuju kao prijatelji koje još nismo upoznali. Srbija u kojoj se ceni ljubav, a ne mržnja. Srbija mira, a ne rata. Srbija koja će nam omogućiti da ostvarimo svoje potencijale, a ne ona u kojoj gubimo sve šanse.

Pitanje je da li će nam (Saši i nama) zli dedaci to dopustiti jer u takvoj Srbiji, zemlji uspešnih ljudi, oni više neće biti jedina elita vredna divljenja vo vijek i vjekova već će morati da se takmiče da sačuvaju tu titulu. A očekivati pobedu od dokazanih luzera je previše optimistično. To znaju i oni. I to žele da spreče.

Istoričarka Dubravka Stojanović često je spominjala kako je Srbija žrtva „zavere elita“, političke, vojne, crkvene i ekonomske elite, grupe ljudi, ne veće od nekoliko stotina, koje nas drže u zaostalosti da bi oni mogli da budu očevi i heroji nacije (a istovremeno i da pljačkaju zatucan narod).

Usudio bih se reći da ova „zavera elita“ ne obuhvata samo konzervativne nacionaliste, već i progresivne anacionaliste koje sam za potrebe ovoga teksta nazvao zli dedaci.

Kažu da je kod lečenja najvažnije dijagnostikovati uzrok bolest, virus ili bakteriju koje svojim otrovima truju organizam. Ovim tekstom sam želeo da doprinesem izlečenju, gotovo mrtvorođenog, pokreta Saše Jankovića skrećući pažnju na probleme i viruse koji su se zapatili već na samom početku političkog delovanja.

Oni se neće smiriti dok, u ime svih nas, ne dožive još jedan poraz jer to je njihova jedina pobeda o kojoj sanjaju.

Pričaju lepe priče koje ljudi vole da čuju, ali nemojte dozvoliti da i vas njima uspavaju! Njihov najlepši san je naša noćna mora u kojoj trenutno živimo. Oni su zli dedaci.

Dedaci, bolje igrajte šah!!!

Piše: Milan Aranđelović