Pitalica: Milan Aranđelović, urednik magazina “Bookvar”


Empatija je najveća supermoć

Pitala:Eli Gilić

Otkriću vam nešto. Gotovo svi mi imamo supermoći kojima možemo da pomognemo drugima. Gutanje superkikirikija, superbanane, spanaća ili ujed radioaktivnog pauka tu nisu od presudne važnosti. Jedna od supermoći je empatija. Moć da osetite druge i shvatite kako se oni osećaju može poboljšati živote mnogih ljudi. Ako možete da razumete šta druga osoba emocionalno proživljava vi joj nikada nećete naneti zlo. A to je već mnogo u ovakvoj konstalaciji snaga dobra i zla. Voleo bih da mogu da pomognem da svi ljudi dobiju ovu supermoć

Milan Aranđelović a.k.a. Neverovatni Miki je novinar, književni kritičar, urednik magazina “Bookvar”, satiričar i superheroj. Sa smehom odbacuje „optužbe“ da bi mogao da avanzuje u književnika. „Razmišljam da podnesem tužbu protiv takvih ljudi“, često kaže o ovim zlonamernim govorkanjima. Autor je romana “Labudoliki paunovi moraju umreti” i “Balada meda krvi”. Radnja njegovih satiričnih horora smeštena je u nekoj budućoj Srbiji gde se afterpartiji održavaju nakon nedeljne službe u crkvi Svetog Mome Kasapina, narodna zilotija sprečava jedenje bureka na Veliki petak i bavi se kažnjavanjem ljubavnog čina čiji cilj nije prokreacija, ljudi se u rationicama klade na rezultate ratova, navijačka braća Svetog Nola blagosilja srednjim prstom, ljudi se leče super-vakcinama koje isceljuju čistom verom u Boga, a lekoviti sastojci u njima su tragovi naučne zatucanosti iz neprosvećenih vremena, deca se u školi takmiče u plakanju dok izvode epske pesme Smrt majke Ražnatovića i Početak bune protiv intelektualaca

*Zašto pišeš?

Voleo bih da izbegnem patetične i hiljadu puta date odgovore o tome kako je to moja potreba, hrana, nužnost, antidepresiv, dvosmerni kanal sa božanskim… Jednostavno, pisanje je najzdraviji način da kanališem ono što se nalazi u mojoj glavi, način da skrenem misli sa užasne prošlosti, grozne sadašnjosti i neizvesne budućnosti i da se, pritom, bogovski zabavim. Kada sam video da sve teže dolazim do literature koja može da zaokupi moju pažnju odlučio sam da napišem nešto što bih sa uživanjem čitao. I tako je krenulo. Mislim da je po vaskoliko čovečanstvo bolje da svoje sumanute misli, ideje i želje stavim na papir nego da ih realizujem u stvarnosti.

*Koji bi superheroj voleo da budeš?

Onaj koji je otporan na kriptonit, jamačno. Šta će mi brzina da prestignem lokomotivu ili snaga da preskočim najvišu zgradu kada svaka prva bezgrešna šuša koja naiđe može da baci zeleni kamičak na mene  i da me utuče? Možda bih voleo da budem Superšilja, ne toliko zbog supermoći, već zbog superkikirikija. Mljac!

*Da je sutra smak sveta a da danas može da ti se ispuni želja, šta bi izabrao? A da nije izbegavanje smaka sveta!.

Postoji ona urbana legenda (možda i nije samo legenda) o medicinskoj sestri koja je tokom svog višedecenijskog radnog staža pitala umiruće pacijente za čim žale u životu. Na prvom mestu većine pacijenata je žal što nisu imali dovoljno hrabrosti da žive onako kako su želeli. Da je sutra smak sveta voleo bih da danas imam tu hrabrost.

*Da možeš da biraš sledeći život, šta bi izabrao i zašto?

Često pomišljam kako zapravo živim u tehnološki i duhovno visokorazvijenoj civilizaciji budućnosti, a da je sve ovo što mi se do sada dešavalo zapravo samo noćna mora koju sanjam. Prosto mi je nemoguće da je čovečanstvo na ovako glup način ustrojilo svoju civilizaciju i međusobne odnose. Mora da se je sve produkt REM faze pospanog uma, a ne racionalne svesti. Ako Pedro Kalderon de la Barka greši i ovaj život nije san onda bih voleo da u sledećem životu budem stanovnik društva koje ne pati od religije, nacionalizma, šovinizma, mačizma i sličnih sumanutih ideja. Voleo bih da živim u društvu koje, pre svega, ceni ovaj život tako da ne bih morao da biram neki drugi.

*Da možeš da se vratiš u prošlost, koja bi istorijska ličnost bio i zbog čega?

Antinoj. Lepo je biti najlepši muškarac u istoriji čija će lepota biti slavljena milenijumima posle beatifikacije. A fino je, istovremeno, biti i bog. Kada bih birao nešto manje hedonistički, a više praktično voleo bih da sam rimski guverner Pontije Pilat kako bih bio u prilici da svojim prljavim rukama spasem čovečanstvo od pošasti koja se u vreme njegovog namesništva zapatila u pasivnim krajevima Rimskog carstva.

*Šta je za tebe smisao života?

Previše ambiciozno pitanje za moj nedorasli i neozbiljni um kontaminiran domicilnim besmislom tako da ću u ovom slučaju odgovor prepustiti mojim omiljenim Montipajtonivcima koji o smislu života kažu: „Naša svrha zaista nije ništa posebno. Pokušajte da budete ljubazni prema ljudima, izbegavajte masnu hranu, s vremena na vreme pročitajte neku dobru knjigu, šetajte se i gledajte da sve svoje vreme provedete u miru i harmoniji sa ljudima svih vera i nacionalnosti.“

*Da možeš da budeš supotan pol, kako bi izgledao?

Totalno stereotipna seksi plavuša, kurvinskog stajlinga i dovoljno zgodna da mogu da kažem „Zajebi fakultet, biću striptizeta!“

*Kad bi mogao ponovo da oživiš neki trenutak iz svog života, koji bi to bio i zbog čega?

Svakako bi to bio trenutak koji pripada nekom od letnjih raspusta iz onog  praistorijskog vremena kada sam bio korisnik istih i kada su leta trajala gotovo večno. Posebno bih izdvojio trenutak kada je naša vesela družina bila nadomak iskopavanja gusarskog blaga. I dalje verujem da nismo morali da odemo da gledamo novu epizodu Himena da bi  smo iskopali skrivenu škrinju sa opljačkanim dragocenostima.

*Imaš li neki skriveni talenat? Koji?

Verovatno imam, ali kada bih ga otkrio on više ne bi bio skriven, zar ne? Bolje je da živim u zabludi da ga posedujem, nego da ga otkrijem i budem razočaran činjenicom da je u pitanju talenat za nešto banalno, poput pranja sudova, vođenja vremenske prognoze ili Srbije u bolju budućnost. Iskreno, ne verujem toliko u moć talenta koliko u moć rada i napora u razvijanju sposobnosti i veština. Talenat može da doprinese uspehu, ali nije presudan.

*Da imaš moć da učiniš nešto da poboljšaš svet, šta bi to bilo?

Otkriću vam nešto. Gotovo svi mi imamo supermoći kojima možemo da pomognemo drugima. Gutanje superkikirikija, superbanane, spanaća ili ujed radioaktivnog pauka tu nisu od presudne važnosti. Jedna od supermoći je empatija. Moć da osetite druge i shvatite kako se oni osećaju može poboljšati živote mnogih ljudi. Ako možete da razumete šta druga osoba emocionalno proživljava vi joj nikada nećete naneti zlo. A to je već mnogo u ovakvoj konstalaciji snaga dobra i zla. Voleo bih da mogu da pomognem da svi ljudi dobiju ovu supermoć.

*Veruješ li u ljubav?

Nisam vernik, ali znam da postoji osećanje zasnovano na emocionalnom vezivanju. Psiholozi su utvrdili njegovo postojanje, a i ja sam često bio u prilici da uživam u tom osećaju.

*A u ljubav na prvi pogled?

Da.

*Da li si morao da žrtvuješ nešto zbog pisanja? I šta?

Ništa nisam žrtvovao ili, makar, nisam to doživeo kao žrtvu.  Naprotiv, pisanje mi je donelo divna iskustva i poznanstva koja nikada ne bih imao da  ga se nisam latio.

*Šta bi moralo da se dogodi da digneš ruke od pisanja?

Bilo bi potrebno da pronađem nešto što me više zabavlja.

*Šta može da te natera da od sreće zapevaš na ulici? A šta da zaplačeš u društvu?

Antisluhista sam tako da, na sreću po osetljive uši stanovnika planete Zemlje, nikada nisam stvarno zapevao na ulici. Srećnim me čine oni trenuci kada mi deluje da sam uspeo da se u celosti samoostvarim. Srećan sam kada mogu da kažem „Ovog mamlaza što vidite, ma koliko kretenast bio, e to sam ja od glave do pete.“. Sa druge strane nekada bih plakao od besa kada vidim nepravdu i licemerje koje nas okružuje. Glupost me „samo“ izluđuje.

*Pevaš li biljkama u stanu? Kućnom ljubimcu ako ga imaš? I šta pevušiš pod tušem?

Ne pevam nikada. Kada bih pevao to bi bile pesme Dženis Džoplin u izvedbi Sida Višiza (i obrnuto). Pod tušem bih, samo ako bi me iznenadila hladna ili vrela voda, propevao i narodnjake.

*Koja knjiga najbolje opisuje ljubav? A koja ljubavnu patnju?

Veoma snažan utisak ljubavne patnje mi je ostavila Balzakova knjiga „Evgenija Grande“. Možda zato što sam je čitao u emotivno veoma osetljivom periodu odrastanja tokom srednje škole. Što se tiče ljubavi mislim da je „Stari zavet“ svakako najbolje štivo koje, kroz emotivne odnose božanskog i čovečanskog, opisuje koliko ljubav može da bude slepa.

*Tvoja pesma ili kompozicija za savršen dan? Za prvi poljubac? Za raspamećujući seks? Za razmišljanje? Za čitanje? Za kuvanje? Za spremanje kuće?

Kompozicija za početak savršenog dana je Ravelov „Bolero“, a za njegov kraj svakako “The Worst Day Since Yesterday” grupe „Flogging Molly“.  Za prvi poljubac „Novi fosili“ – „Bilo mi je prvi put“, ili neka pesmica grupe „Magazin“ ili „Plavi orkestar“. Za seks idealno rešenje su pesme grupe „Sex Pistols“. Za razmišljanje preporučujem tišinu kao najbolju kompoziciju. Za čitanje je Barry White. Ne kuvam, tako da još nisam odabrao plejlistu za takav ugođaj. Za spremanje kuće su odlični „Ramonesi“.

*Kako zamišljaš sebe za dvadeset godina?

Kao što sam se zamišljao i pre dvadeset godina – kao žgoljavog tinejdžera… zauvek!

Izvor: www.xxzmagazin.com