Labudoliki paunovi moraju umreti


labudoliki labudovi moraju umreti

U PRODAJI >>>

Novi provokativni roman autentičnog glasa srpske književnosti! Knjiga o svetu kakav će biti zato što smo mi bili ovakvi!

Za ljubitelje Terija Pračeta, Daglasa Adamsa i vladike Nikolaja Velimirovića…

Ovaj uzbudljivi i napeti satirični horor-triler je smešten u bliskoj budućnosti gde sve funkcioniše kako smo danas zamislili. Misteriozne Kisele Kiše naterale su stanovništvo planete da sigurnost potraži ispod zaštitnih kupola – Kišobrana megalopolisa. Beogradom 2168. godine vlada Gradski Sinod i Patrijarh Grada, ljudi su pristojni, vaspitani, svesni važnosti poštovanja oktroisanih kanona, Porodičnog časa i, ništa manje, porodičnih vrednosti. U večeri kada je grad, konačno ispunivši sve zadate uslove, primljen u punopravno članstvo Saveza gradova neko, ili nešto, počinje da ubija ljude po sokacima velegrada. Pravi horor nastaje kada Neka Još Mračnija Sila za koju rade pripadnici KB-a (Krstaške bezbednosti) pokušava da zataška zločin kao da ga nikada nije bilo.

Da li će Martin Cvanciger, suspendovani pripadnik narodne zilotije, uspeti da reši ovu misteriju pre nego što i sam postane misterija? Kako će mu u tome pomoći Džeri dečak koji sanja da jede zlatnim viljuškama? Da li će volšebni Mister Smit postati najpoznatiji diler nano-rijalitija u istoriji? Kakva je u svemu tome uloga zagonetnog Kulta za ubijanje zgodnih plavušana? I zašto labudoliki paunovi moraju umreti?

„Ovo je najbolji roman Neverovatnog Mikija do sada.“ Politika ekspres

„Najsmešnija knjiga napisana na srpskom jeziku. Njegov humor uvuče vam se pod kožu i ne možete ništa osim da se češkate.“  Naša borba

„Jevanđelje po Neverovatnom Mikiju“ Glas javnosti

PREDGOVOR

Upoznajte Neverovatnog Mikija, anarhistu!

Logičnije bi bilo da kažemo pisca u nastajanju, s obzirom da u rukama držimo njegovo prvo spisateljsko delo, ali kako se ta titula stiče s godinama rada, zasad je sasvim dovoljna odrednica koja određuje njegovo autorsko opredeljenje. Neverovatni je u svom prvom romanu „Labudoliki paunovi moraju umreti” u potpunosti usmeren ka umetnosti pobunjenika i jeretika, upravo onoj strani umetničke slobode koja jednog mladog čoveka vodi ka anarhizmu u stvaralaštvu.

Ako anarhizam u umetnosti predstavlja otvoreni eksperiment koji brani i umetnika i već pomenutu jeres i samu slobodu, onda je roman prvenac Neverovatnog Mikija na dobrom putu da postane generacijski krik pobune s jedne strane i za mlađu publiku, vrlo uputno zabavno štivo za čitanje. Čini se da je autor, vrlo svesno, i ka jednom i ka drugom težio.

Neverovatni je nosilac permanentne pobune protiv datih okolnosti, hijerarhije sistema, državne vlasti, crkve, vojske i uopšte svega onoga što u modernom svetu doživljavamo kao nosioca represije. U romanu „Labudoliki paunovi moraju umreti” on to transponuje kroz visoko stilizovanu priču, čiju radnju smešta u daleku a ne tako nezamislivu budućnost, predstavljajući nosioce represije u posve novom ključu, sa jasnim aluzijama na sadašnji trenutak. Njegovi junaci zatiču se u dobu u kome caruju sile mraka, na način na koji su to činile u najluđim stripovima italijanskih majstora, na primer. Neverovatni međutim odlučuje da roman razvije na dramaturgiji situacija a ne likova, te se pred nama nižu krajnje ekspresionističke i veoma ubedljivo futurističke slike u koje unosi veliki deo sopstvene pobune protiv hijerarhija i sistema.

U Srbiji budućnosti ništa nije na svome mestu a opet je sve nekako lako zamislivo i prepoznatljivo. Iako vizuelno posve drukčije, nije teško poverovati da će paradoks življenja Srbijicu dovesti u poziciju sličnu onoj opisanoj u romanu. I to je užasno zabavno. Neverovatni niže slike bez trenutka pauze, stalno uvodeći nove likovne i grafičke scene, vrlo pitkim jezikom opisane, poput filmskog ili strip scenarija. U tim slikama, manjina trpi represiju, i Neverovatni se ne ustručava da svom snagom svog kreativnog bića stane na njenu stranu, pokretajući tako u toj zabavnoj priči, kroz čak i bizarne situacije, aktuelna i angažovana pitanja, poput pitanja mira, kontrole naoružanja, rodnih i LGBT prava, religije, ratova, korporativnih udruženja…

Njegovi junaci se ne snalaze u okruženju u kome žive, baš kao i piščeva generacija danas. Verovatno najveći uspeh romana jeste to što brojni likovi i scene deluju kao da su istrgnuti iz svakodnevne štampe, a onda prepušteni vizijama Pazolinija, Bunjuela i Tarantina. Neverovatni Miki uživa u eksperimentisanju sa nesnalaženjem sopstvenih junaka sa svetom u kome žive i tu se ispoljava sav njegov anarhizam – roman „Labudoliki paunovi moraju umreti” je inspirativan koliko i piščeva borba protiv klišea, protiv prinude, protiv poretka i svake vrste ukočenosti akademizma.

A u našoj svakodnevici, svaka kritika i subverzija pa i otvorene kritike istiskaju se, upravo zahvaljujući medijskom prostoru, tako zagađenom i travestiranom. Roman „Labudoliki paunovi moraju umreti” Neverovatnog Mikija nije dužan da se ikome poverava i pravda. On je namenjen onima kojima pobuna nije strana i koji smatraju da ne pripadaju „institucijama sistema“. S druge strane, on je zabavan, drukčiji, pokreće intuiciju, budi maštu. On je za one koji uopšte nemaju problem da zamisle labudolike paunove, i da ih prihvate kao postojeću vrstu. On je za one koji dožive sunovrat sa likovima u romanu. On je za čitaoce stripa i zabavnih, ali ne i jeftinih filmova. On je za one koji su spremni na pobunu. Jer takvi mogu da razumeju anarhizam Neverovatnog Mikija i da mu svesrdno pristupe.

Dragan Jovićević
Urednik kulture u nedeljniku NIN