Pročitali smo roman “Čovek koji je ubio predsednika” i koračali stazama pripovedanja – Beogradom u noći, s pitanjem: “Šta ako iz Pekića ne progovara umetnik, već dokumentarista?”
Objavljen u februaru 2025. godine u izdanju Službenog glasnika, roman “Čovek koji je ubio predsednika” Milana Aranđelovića smešten je u srce Beograda, gde inspektorka Danica Hadžimarković istražuje seriju brutalnih ubistava političara i intelektualaca.
Misteriozni simboli ispisani krvlju na mestu zločina ukazuju na enigmatičnu povezanost sa imenom Borislava Pekića, a inspektorka je primorana na saradnju sa arogantnim, ali briljantnim konsultantom, doktorom Vladimirom Lukićem.
U potrazi za ubicom, oboje se suočavaju sa mračnim tajnama i političkim zaverama koje su decenijama skrivane.
“Pero je moćnije od mača”
Premda bi svrstavanje romana u triler bilo najjednostavnije, takva kategorizacija ograničila bi njegov puni potencijal.
“Čovek koji je ubio predsednika” u sebi nosi elemente detektivske proze, ali je istovremeno i duboka psihološka drama koja prevazilazi okvir klasičnog zapleta.
Iza senzacionalističkog naslova i marketinški promišljenog vizuelnog rešenja ograničenog tiraža korica (koji je u rekordnom roku rasprodat) krije se slojevita i žanrovski bogata priča, u kojoj se književnost pojavljuje kao moćno sredstvo stvaranja i razaranja.
Kao peti roman Milana Aranđelovića, ovaj naslov predstavlja značajan stepenik u njegovom stvaralaštvu.
Autor ambiciozno koristi lik i delo književnog velikana kako bi obogatio radnju koja se proteže kroz prošlost, sadašnjost i neodređeno međuvreme, sa intertekstualnim polazištem iz “Atlantide” Borislava Pekića.
Iskusno pripovedanje vodi čitaoca kroz ulice Beograda, dok se stravična ubistva odvijaju u noći, ali istovremeno omogućava dublje razumevanje svakog junaka i njegovog unutrašnjeg sveta.
Jedan od intrigantnih aspekata romana jeste simbolika broja tri, koja se pojavljuje kroz grafički obeležene delove teksta, krvava znamenja pored svake žrtve (tri preklopljena kruga precrtana krstom) i samu strukturu sudbine likova, koji se neretko nalaze u nekom obliku trojstva – bilo društvenog, porodičnog ili slučajnoga.
Tajna ovog simbola odražava dublje značenje romana, u kojem se isprepliću književnost, politika i lična tragedija svakog od junaka.
Katalog likova u “Čoveku koji je ubio predsednika” neodoljivo podseća na junake Pavićevog “Boljeg života”, ali u književnoj verziji natopljenoj krvlju prošlih trauma političkih i društvenih previranja.
Uz to, roman preispituje moć književnog dela na način koji podseća na motiv osvete iz “Tonija i Suzan” Austina Rajta, pokazujući kako reči mogu biti jače od oružja.
Ovaj roman, kroz složenu i napetu priču, opravdava poznatu izreku: “Pero je moćnije od mača.”
Piše: Vladimir Janković
Izvor: Srbija Danas
