Sećam se kako je jednom prilikom Demokratska stranka bila u krizi jer je sve manje mladih glasalo za nju i postojala je opravdana opasnost da će zbog toga izgubiti vlast. I onda su obećali da će glasačima ponuditi nešto novo, neku novu poruku, neke nove ljude. Pa su za nosioca izborne liste postavili drevnog DRAGOLJUBA MIĆUNOVIĆA.
Iako su uskoro izgubili izbore, nastavili su da idu tom logikom, sve dok nisu prestali da postoje.
To isto se juče desilo na izborima u SAD.
Građani su bili nezadovoljni aktuelnim stanjem, ekonomijom, društvenim vrednostima i vladajuća društvena elita, umesto da im ponudi neku novu politiku koju građani žele, oni su im ponudili vremešnog Bajdena koji je simbol starog.
Faktički i metaforično.
Ponudili su im kontinuitet koji im niko nije tražio.
Ovo nije pitanje ejdžizma, već elite koja odbija da se promeni. Ljudi gluvih za potrebe glasača, slepih za dinamiku koja vlada, kako konkretnim društvom, tako i planetom.
I to je uvek i svuda tako. Deo ljudi ne želi promene i oni svoj glas daju onima koji će to da im obezbede. Onima koji kažu da će zaustaviti planetu. Socijalisti, (napredni) radikali, Tramp, Putin, Palma…
Drugi deo građana želi promene i svoj glas će dati onome ko im te promene učini izvesnim.
Veoma je jednostavno.
I tako uvek možete predvideti ko će pobediti ili izgubiti na izborima, ovde, tamo, bilo gde.
Foto: Freepik
Ako decenijama vrtite iste ljude za njih će glasati samo oni koji žele iste ljude i iste stvari. Glasove onih koji žele promene dobiće oni koji im ponude drugačiju politiku.
Tako da sa Bajdenima, Klintonovima, Đilasima, Tepićkama, sucima Majićima, Ponošima, Jeremićima nema promena. Nema ni sa Trampovima, ali oni na konto toga i dobijaju glasove upravo onih koji promene ne žele.
Tramp juče nije pobedio, već je izgubila elita koja nije želela da ponudi drugačiju politiku i promene za koju bi glasali građani koji te promene žele.
Piše: Milan Aranđelović
